Sadržaj
SVOJINA U LOKOVOJ I HEGELOVOJ TEORIJI
Aleksandar Grbić
Svojina je osnovna kategorija prava, ekonomije i politike. Ali, je li ona i filozofsko pitanje? Gotovo da nema značajnog filozofa koji nije o svojini, više ili manje sistematski, pisao: Platon, Aristotel, Akvinski, Hobs, Lok, Hjum, Ruso, Kant, Hegel, Marks, DŽ. S. Mil. Ipak, u teoriji do danas nije postignuta saglasnost o tome da je svojina sama za sebe filozofsko pitanje. Rols je npr. smatrao da nije, i da je treba, kao praktično pitanje, riješiti na temelju opštijih principa kao što je princip pravde…
KELSENOVA TEORIJA PRAVNOG TUMAČENJA
Luka Jurić
Slijedeći dihotomiju Stanleya Paulsona u radu se analiziraju negativni i konstruktivni aspekti Kelsenovih pogleda na pravno tumačenje. Negativni aspekti odnose se na Kelsenov kritički pristup teoriji tumačenja tradicionalne pravne znanosti koja je pitanja pravnog tumačenja, prema Kelsenu, uvijek svodila na pitanja spoznaje. Na taj način je tradicionalna pravna znanost, svjesno ili ne, kako to tvrdi Kelsen, nastojala održati iluziju o uvijek prisutnoj pravnoj sigurnosti…
KONSTITUCIONALIZACIJA EUTANAZIJE – ARGUMENTUM PRO ET CONTRA
Nikolija Nedeljković
Danas, eutanazija predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja u društvima širom sveta. Obzirom na ovu činjenicu, u radu, autor, predlaže rešenje za opšteprihvaćenu definiciju eutanazije, koja trenutno ne postoji, kako bi se pojam „eutanazija“ učinio jasnim. Eutanazija, kao pravo na dostojanstvenu smrt ugrožava život, najvrednije dobro, koje je esencijalno za ostvarivanje svih drugih ljudskih prava i sloboda. Imajući u vidu značaj života, autor predlaže uslove koji moraju biti ispunjeni pre nego što izvršenje eutanazije bude dozvoljeno. Autor ističe argumente u prilog i protiv dozvoljenosti eutanazije. Takođe, analiziran je međunarodni i nacionalni normativni okvir koji reguliše eutanaziju. Na osnovu analize tih normativnih okvira, autor predlaže razloge za konstitucionalizaciju eutanazije u okviru glave o ljudskim pravima Ustava Republike Srbije, kao i mehanizme za sprečavanje zloupotreba do kojih može doći i sankcije koje će biti izrečene u slučaju da dođe do zloupotrebe. Izložena je praksa Evropskog suda za ljudska prava, sa posebnim osvrtom na presude u kojima je ukazano na značaj regulisanja kontroverznih pitanja, s obzirom da pogađaju najvažnija ljudska prava i slobode, a pre svega pravo na život…
PRAVNA PRIRODA NAKNADE ŠTETE USLED NEDOZVOLJENOG OTKAZA UGOVORA O RADU – ODNOS
Jovana Misailović
Zakonom o izmenama i dopunama zakona o radu, koji je usvojen 2014. godine, regulisana je naknada štete kao posledica nedozvoljenog otkaza ugovora o radu, čime je nastavljen proces harmonizacije našeg prava sa međunarodnim radnim pravom. Članom 191 Zakona o radu predviđena je ne samo naknada štete kao posledica u situaciji kada reintegracija zaposlenog nije moguća, već i u slučaju kada zaposleni uopšte ne zahteva povratak na rad. Predmet rada je odnos dve naknade štete koje se mogu potraživati u slučaju nedozvoljenog otkaza ugovora o radu, uz kritički osvrt na nova zakonska rešenja, a sve to prikazom argumenata koji idu u prilog mogućnosti njihovog opravdanog kumuliranja, a potom i argumenata koji to opovrgavaju…
ODNOS IZMEĐU PRAVA NA PETICIJU I NAČELA ODŠTETNOG PRAVA
Aleksandar Kvastek
Razmatrajući ustavnu zaštitu koja se pruža pravu na peticiju i osnovno načelo odštetnog prava da je svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan da je naknadi, autor rada se prvenstveno bavi pitanjem kako postupati u slučaju kada se postavi pitanje naknade štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, usled korišćenja prava na peticiju, tj. kada je šteta prouzrokovana tim pravom, a ne postoji pravnosnažna krivična presuda, te zastupa stav da je načelno moguće dati ovlašćenje parničnim sudovima da kao prethodno pitanje, u svakom konkretnom slučaju, utvrde postojanje krivičnog dela, kako oštećeno lice ne bi bilo lišeno bilo kakve zaštite. Takođe, biće analizirane i opšte tendecije odštetnog prava koje dolaze do izražaja u slučaju kada je šteta prouzrokovana usled korišćenja prava na peticiju, budući da pregled sudske prakse ne daje jedinstven odgovor na pitanje kako postupati u tim slučajevima…